|
O džezos, o Roma u e sloboda
Save romane lavutara imar prindžarde o zakoni andal o bašaviben, ta imar lenge nastačinel ča o romano bašaviben. Roden bareder naročneder formi, kaj šaj pes lačhes čujinen, the kaj šaj sikhaven buter, the phareder bašaviben. But romane lavutara kada savoro arakhen andro džezovo bašaviben, savo hin lenge moneki pašes. O džezos avľa avri andal o africko kontinentos, odoj les hin peskro baro than, odoj le bašavibnaha vazden upre tiž všeľijaka inepa, slavnosci, avka isto sar the amen o Roma. O džezos hin perdal o romane lavutara moneki interesno. Odoj šaj sikhaven peskro talentos, sar džanen te improvizinel, te harmonizinel, the te ritmizinel. Andro džezos šaj sikhaven peskri sloboda. U peskre bašavabinaha šaj vazden upre o džezos. O Roma andro džezoz thoven peskro romano bašaviben andal o folkloris, andal o moderna giľora, andro džezos hin len pre oda baro than.
Sar o Roma harmonizinen varesavi giľori, ta nastačinel lenge ča običajno jednoducho doprovodos. Andro džezos bašaven o Roma bare phare hangi, aľe the ole so bašaven andro romano bašaviben.
Romane lavutara bares čujinen o tempos, džanen peske les te kerel mek feder sar hino, maren le anguščenca, le mujenca, čapkinen le vastenca, durkinen le pindrenca, avri o tempos, o takti, o dobi, avka isto sar the varesave kale Afričana. Le tempoha spojinen jekhetane peskri duša, u paš o swingos nekhbuter, bo jov hino zoralo, agresivno, provokativno u vaš kada pes dochudľa o swingos dži andro romane osadi. Adadžives peske o Roma giľaven andro swingovo tempos peskere romane giľa, lačhes pes paš oda čujinen.
Le Romendar barile avri imar bare svetove jazzove lavutara, leperav tumenge le Django Reinhardt. Oda sas baro jazzovo gitaristas, savo andro džezos sikhadža le svetoske sar te improvizinel, te harmonizinel the sikhadža lenge e ritmika. Adadžives hin bares ašardo le svetostar aver romano džezovo gitaristar o Bireli Lagrene, pal kada lavutaris e Amerika merel, bares les kamen. Pre leskra džezova koncerti aven, the šunen leskro bašaviben ola nekhfeder džezove svetove lavutara.
Kamende andre amaro štatos hin tiž bare džezove romane lavutara. Leperav tumenge olen saven ašarel o svetos, the sava hine uznajimen. Hin oda baro džezovo bugošis
o Antonín Gondolán, abo terno džezovo bugošis romano čhavo,
o Josef Fečo, so vištudindžas avri
e džezovo Ježkovo konzervatorija. Kale romane džezove lavutaren hin o koreňis pal e Slovaňiko, odoj baron bare džezova romane lavutara. O klaviristas, o Gabriel Jonáš tiž bariľa odoj avri, hino bares uznajimen sar džezmenos andro svetos. O Jonáš sikhľiľa avri andre Amerika. Pal e Slovaňiko hin tiž baro džezovo primašis o Viliam Farkaš hin tiž uznajimen manuš adaj andre Čehiko, the andre aver europakre štati.
O bašaviben, ki o romano patrinel, thovel len jekhetane, džal lenca calo dživipen. Le bašavibnaha peske rakhen drom ke peste, achaľon peske, čujinen jekhetane, he leperen peske pre savoro so predžidžile. Običajna hangi nastačinel le lavutarenge, aňi ole manušenge, so nadžanen te bašavel. O Roma čujinen bašaviben avrestar u vaš oda bašaven buchľi harmonija, kaj kamen e giľi te vazdel le bašavibnaha upre. O posluchača hin avka isto duľežita andro bašaviben sar he o lavutara, hin interesno, hoj so duj seri džanen so hin lačho bašaviben. Avka baron upre na ča o lavutara, aľe he o posluchača.
Gejza Horváth
Foto: autor
|