Andro vienakero koter nadur khatal o nadražis džal imar vajkeci berša buči andro Romano centro, savi džal kio achaľiben maškar o Roma the gadže. O produktos sikhavel, kaj e buči andro centro džal lačhes, u kada hin importantno anglo Roma the gadže.

Romano centro hazdliľa pro kontraktos maškar o foroskere šerale the romane aktivisti andro maškarune eňavardešto berša. Akor andre Austria avenas but denašle khatal e Jugoslavija maškar save sas but Roma. Kolestar hazdľonas but phare situaciji, save niko nadžanelas te lačharel, vaš koda avľa ideos te hazdel Romano centro, savo šaj geľa pal e buči, savi anglal kerde o romane aktivisti. O Dragan Jevremovič sas angluno manuš, savo pes andre kadi phari buči thodža, u pal leste avenas aver džene. Pro kidipena le šeralenca khatal o foros arakhle jekhetano achaliben, savestar akana hin chasna soduje seren. O Dragan Jevremovič kia phenel: „Andre kodi vrama amen sas bari kriza. Avenas but manuša savenge kampelas amaro žutipen. Prindžardžam, kaj mušinas te zorganizinel sistematicko buči kolenca, save pes nabirinenas te orientinel andro nevo than savo naprindžarenas. Džanav so kole manuša predžidžile, bo the me avľom andre Austria khatal e Jugoslavija. Sas amen bacht, kaj thodžam šajipena te del informaciji, kontakti the šanciji te lačharel o problemi le denašle manušenge. Polokes ačhiľam partnera le šeralange gadženge the le denašle manušenge. Akana hin e situacija stabilizimen, u amari buči andro centro hini aver. Bučakeri grupa andre amaro centro hini igen lačhi, u keren ade jekhetanes buči Roma the gadže. But importantno hin amari internacionalno kooperacija, andre savi sam aktivna. Andre Internacionalno Romani Unia (IRU) som presidentos le parlamentoskero. Kadi buči man del šancija te dikhel o problemi le Romengere buter buchleder, u del man the inspiracija pre koda, sar o problemi te lačharel.“ Koda, ko avel andro Romano centro šaj dikhel o lačho produktos khatal sakodživesutni buči. Realizinen pes projekti, kerel pes kulturno, informačno the propagačno buči, den pes avri novini, džal internacionalno kooperacija, u šaj pes delas duma mek pal aver aktiviti. Kajča, the andro Romano centro pes sikhavel problem koleha, kaj chibaľinen terne sikhade manuša save kampel pre buči. Pharipena the problemi peske mangen iniciativa, energia, vrama the edukacija, džaniben the prindžariben. Kada savoro pes mušinel te investinel andro lačhariben amare problemenge, u paš kada amenge but kampel kaj o terne romane generaciji pes andre kadi phari buči so meksigeder te thoven. Exeplo pal e kooperacija maškar o Romano centro le uradenca andre Viena šaj amenge avel sar lačhi inspiracija prekoda, sar jekhetanes te lačharel o jekhetano dživipen maškar o manuša andal aver etnika, kultura the religija. Talam oda angle koda, kaj e Austria hini jekh zorali phuv khatal e EU. Ondřej Giňa